Artist of the week: Vampire Weekend

Razlog zbog kojeg sam izabrala baš njih za ovu rubriku je ne samo njihov odličan novi album (o kojem ću pisati kasnije), nego i činjenica da sam izrazito srećna što ih viđam u svim muzičkim časopisima i na svim sajtovima posvećenim muzici. Osećam se pomalo kao ponosna majka zato što ih slušam otkad su se pojavili i sada počinju da dobijaju pažnju koju zaslužuju.

Bend je osnovan 2006. godine kada su Kris Tomson (bubnjevi) i Ezra Kejnig (vokal) shvatili da dele ljubav prema afričkoj muzici i panku, pa su odlučili da počnu da prave muziku zajedno. Ono što je prvobitno bila rep kolaboracija između njih dvojice (kako su od toga da žele da prave muziku inspirisani pankom i afričkim zvucima došli do rep kolaboracije, pitate se? I ja bih volela da znam.), kasnije se razvilo u Vampire Weekend kada su im se priključili Rostam Batmangliž (gitara/klavijature/bekap vokal) i Kris Bejo (bas).
Osim muzike koja ih inspiriše, zajedničko im je i to da imaju čudna porekla i čudna prezimena, kao što ste mogli da primetite (morala sam da guglujem kako im se izgovaraju prezimena da bih ih transkribovala, čak se ni ne šalim. Ali hej, bar sam naučila nešto novo, Rostamovo prezime sam do sada izgovarala kao Batblablabla.), ali zajednička im je i vizija o imidžu benda, pa su tako zadržali taj preppy izgled momaka sa Kolumbije iako su istu odavno završili. Ovo je zapravo Ezrina zasluga jer je on, navodno, na početku karijere benda sastavio manifest po kojem nijedan član benda nikada ne bi smeo da bude viđen obučen “samo u farmerke i majicu kratkih rukava”. “U sledećem životu želim da budem Ezra Kejnig”, toliko sam puta uz dramatični uzdah rekla. No, vratiću se na njegovu izvanrednu ludost kasnije.

Ono što je mene recimo privuklo kod njih je taj dečiji i veseli prizvuk u njihovim pesmama, pogotovo zato što sam, kad sam ih prvi put čula, imala malo godina (mislim da sam bila sedmi osnovne ili tako nešto). I, uostalom, molim vas, prilično sam sigurna da ne postoji osoba koja je čula i videla spot za A-Punk i ostala ravnodušna ili neraspoložena. Ako postoji, laže i vreme je da promeni mišljenje. Odmah.

Međutim, iako su zadržali taj diznijevski zvuk u pesmama, Vampire Weekend su počeli polako da sazrevaju, da bi izdali Modern Vampires Of The City, odu njihovom rodnom gradu Njujorku, i zadobili pažnju muzičkih kritičara, koju, kao što sam već rekla, stvarno zaslužuju. Vešto su pomešali žanrove iz čitave istorije rok/pop muzike i sa svih strana sveta, a opet su ostali verni sebi. Izjavili su da ovaj album zajedno sa prethodna dva čini trilogiju i da će sledeći biti nešto potpuno drugačije. Ja iskreno jedva čekam da vidim gde će ih to odvesti i čvrsto verujem da će biti sve bolji i bolji (ne, žao mi je, ne mogu da zaustavim ove moje ponosna majka momente).
Zanimljivo mi je da se, iako sam preslušala Modern Vampires Of The City dosta puta do sada, uvek zakačim za drugu pesmu i sad da me pitate koja mi je omiljena, ne bih znala da vam odgovorim. Obvious Bicycle mi je jednostavno divna, sve u vezi sa njom je divno, počevši od samog imena do harmonija koje se provlače kroz pesmu. Provela sam sigurno nedelju dana sa Step na ripitu, Diane Young je toliko pevljiva i zarazna, mada mi je Hannah Hunt možda trenutno najomiljenija… Oh, jednostavno ne znam.
Bilo kako bilo, ono što znam zasigurno je to da sam na uvrnut način vezana za njih, jer se osećam kao da odrastam sa njima. Kakav kliše, znam, ali samo sam iskrena!

A sad, za kraj, da bih razbila taj grozni kliše, želim samo da kažem koliko je Ezra Kejnig veličanstveno ljudsko biće.
Osim što je neverovatna diva (što ste mogli zaključiti iz one priče o manifestu benda), takođe je i zvezda Tvitera zbog njegovih duhovitih tvitova (sa diskutabilnim pravopisom engleskog jezika, doduše, ali baš u tome je njihova čar). Nekad zapravo ni ne pokušava da bude duhovit, samo iskreno prepričava doživljaje iz saune:

Nekad ima rasprave sa samim sobom o Roleksima:

Nekad sa nama deli životne savete o tome šta raditi ako ste jedna od onih osoba koje konstantno kasne negde:

…primera ima mnogo.
Da li sam spomenula i da ima fantastičan glas i da peva sa neverovatnom lakoćom? Nisam? Da, pa, eto vam još razloga zašto je izvanredno ljudsko biće.
Ostavljam vas sa Step iako sam odlučila da mi je Hana omiljena sa novog albuma, ali nažalost, zbog kopirajta je nema na Jutjubu. Zamišljajte da vam je Njujork rodni grad i gledajte spot.

About soundavenue

https://www.facebook.com/soundavenueblog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Facebook Page

Categories

%d bloggers like this: