Artist Of The Week: The Vaccines

Ah, The Vaccines. Isprva, nisam hteo da pišem o njima, i dok ovo kucam i dalje smatram da ovo može biti greška, ali sam shvatio da ukoliko sam pisao o The xx i Arctic Monkeys, uspeću da napišem i post o bendu koji ima poseban značaj za mene, iz nekih ličnih razloga. Često sam veoma zaštitnički nastrojen prema njima, i kada mi neko kaže da ‘Ja ne volim The Vaccines’ moja najblaža reakcija izgleda nekako ovako:

The Vaccines su svakako bend koji je svojom pojavom podigao prašinu. Neki kritičari su ih proglasili bendom koji će započeti novu eru u britanskoj muzici, i tako omogućili da se oko njih stvori veliki, ako ne i preveliki, hype. I dok su mediji kao što su NME, Clash ili Guardian prilično ‘dizali bend u nebesa’, sa druge strane stajao je Ian Cohen (Pitchfork) koji je prilično brutalan prema ovom bendu, iz ne znam ni ja kojih razloga. Iako mi je teško da priznam, koliko god voleo The Vaccines, u moru emocija koje me preplavljuju dok slušam Justina Younga i njegove lyricse, ipak do neke mere zauzimam stav Cohena. Hoću da kažem, The Vaccines su fenomenalni, ali se postavlja pitanje da li je sve to već viđeno/poznato? Ponekad imam osećaj kao da The Vaccines recikliraju već odsvirane rifove i već ispevane tekstove. Ako je tako, reciklaža nikada nije delovala bolje. Retro zvuk, indie-rock/post-punk/surf-pop zvuk i odlični lyricsi, bili su dovoljni da What did you expect from The Vaccines? osvoji i publiku i kritičare, i da pobere, ili makar bude nominovan, za neke veoma bitne nagrade.


Prosto, ako svemu dodamo pesme kao Post Break-Up Sex, Wreckin’ Bar (Ra Ra Ra), Wolf Pack ili pak Family Friend (bez onog mučnog kraja nakon petog minuta pesme koji je toliko nepotreban), ovaj album je opšta kultura i ne prihvatam da ga ne znate. Tačnije, mogu da prihvatim, ali ne i da razumem. Samo pokušajte da ne vičete zajedno sa Justinom DO YOU WANNA COME BACK IT’S ALRIGHT IT’S ALRIGHT IT’S ALRIGHT IF YOU WANNA COME BACK TO ME. Ako uzmemo još neke bisere Youngove riznice mudrosti Post break-up sex that helps you forget your ex ili I don’t even know you, you’re just someone new I don’t want to talk to, ovaj album je (ili je makar pokušao) da ponovo uspostavi retro, guitar-rock, a koji je prihvaćen lošije od očekivanog.

Drugi album, Come Of Age, je klasičan primer kako neki bendovi nakon skoro perfektnog prvenca, urade mlak, look-alike album pod prevelikim pritiskom, težeći da zadovolje sva očekivanja (odakle i naziv za prvi album), koji zapravo i ne poručuje ništa osim što je kanal egoističnih misli njihovog pevača. Ali opet, tu su neke pesme kao I Always Knew (večna ljubav), No Hope ili Teenage Icon koje shvatate i osetite, ali još uvek svi čekamo da The Vaccines prevagnu, i da ulažu 150% u svaku pesmu, a to svakako ne osećate dok slušate Come Of Age koji ne može da se poredi sa svojim prethodnikom.

Naravno nakon ovakvih komentara, verovatno se pitate ‘Da li on uopšte voli ovaj bend?’. Odgovor je DA, VIŠE OD NEKIH LJUDI. Ali jednostavno, osećam se kao kada roditelji vole svoju decu bez obzira na sve greške koje prave, i samo želim da se poprave i zadaju taj finalni udarac koji toliko dugo očekujem od njih. Bez obzira na sve, niko ne može da porekne da su ovonedeljni junaci itekako značajni za savremenu muziku, a ja se opraštam uz jednu od njihovih najboljih pesama.

About soundavenue

https://www.facebook.com/soundavenueblog

3 responses to “Artist Of The Week: The Vaccines

  1. Hm, pa sada. Ja takođe na njih gledam kao na svoje dete koje sam pratio još od demo dana. I koliko god da je ‘Come of Age’ manje dobar of ‘What Did You Expect…”, ne mislim da je on urađen traljavije. Naprotiv, mislim da je prvi urađen na brzaka, na krilima NME i Zane Lowe hajpa. To nije loša stvar, zato je on toliko nekvalitetno kvalitetan.

    ‘Come of Age’ je zreliji, temeljniji i kohezivniji, iako meni manje drag (ali ponovo veoma drag). The Vaccines nisu ništa novo u smislu inovativne muzike, ali za razliku od drugih indie rokić bendova, oni još uvek nisu pretenciozne seljačine, već samo seljačine koje prilično uživaju u tome što rade. I zbog toga su mi omiljeni bend u poslednje tri godine.

    A ko ima da kaže nešto loše o njima, izazivam ga da ode na žurku i izdrži da ne skače uz If You Wanna. Ili Teenage Icon.

    • I ja mislim doduše da Come Of Age više liči na celinu od prvenca, ali mi opet zvuk prvog albuma mi je neuopredivo bolji.
      A za poslednje se slažem!

      • Neuporedivo bolji da (ista situacija kao sa White Lies: prvenac se neće nadmašiti), ali samo samo sam hteo da kažem da “Come of Age” nikako nije razočarao.🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Facebook Page

Categories

%d bloggers like this: