My body’s itching to press on the bruises you hide with a smile peva FKA Twigs na Breathe sa njenog EP 1. U novom talasu elektro-popa prožetim pojedinim trip-hop elementima, post-Grimes eri, sve je više izvođača koji liče jedni na druge. Međutim, Twigs ima nešto u svojoj nenametljivosti što vas zaokupljuje i uvlači, što Twigs svrstava u onu kategoriju kategoriju izvođača kojom postanete ili opsednuti ili na vas ne ostavi nikakav poseban utisak. Njen vokal se u pojedinim trenucima pojačava na mestima gde to ne očekujete dok se instrumental simultano stišava stvarajući akustičnu besprekornost da bi se onda odjednom sve naglo vratilo na svoje, i te iznenadne promene su upravo ono što Twigs razlikuje i čini da njena muzika ne (p)ostane monotona.
Ovih dana aktuelan je njen EP 2 koji ste, siguran sam, jedva čekali nakon jedne od najboljih pesama (makar ovog žanra) 2013. godine-Water me. Best new track na Pitchforku, Arca (Yeezus) kao producent i jasno je svima da se ovde ne radi o ma kakvoj pesmi.
I guess I’m stuck with me
Uz Ultraviolet i How’s That, a naravno i Papi Pacify , ovaj EP je zasigurno među najboljima u proteklih 9 meseci, još jednom potvrđujući da je 2013. godina muzički (skoro) perfektna.
