Album of the month: Arcade Fire – Reflektor

…ili: priča o tome kako je računica Studio 54 + Haiti + Džejms Marfi rezultovala u savršenom albumu

10 / 10

Postoje valjani razlozi zašto ovu recenziju pišem tek sada. Prvi je onaj najočigledniji i najtužniji, a to je da Mario i ja sada imamo mnogo manje vremena za blog otkako smo zauzeti studenti, što će se ispraviti uskoro, čim se uhodamo u organizovanje naših studentskih obaveza. Tako da, ostanite sa nama, ne idemo nigde, samo smo malo uposleniji nego inače poslednjih par nedelja.
Drugi razlog je to što smo imali ideju da titulu albuma meseca uduplamo za Reflektor – odnosno, da se ova recenzija važi i za oktobar i za novembar, jer je pre svega izašao na samom kraju oktobra, u novembru ne izlazi ništa toliko značajno za nas, a i jednostavno je toliko dobar.
Što me dovodi do trećeg razloga zašto opako kasnim sa recenzijom: nisam mogla da pronađem odgovarajuće reči u mom skromnom vokabularu za ovako nešto.

Vau, Sofija, kakva dramatična izjava, čujem vas kako mislite, ali samo ću:
a) vas podsetiti na moj tekst o njima od pre dva meseca
b) vam skrenuti pažnju na velikodušnu (ali realnu!) ocenu koju sam dala ovom albumu (iako sam, moram priznati, to delimično uradila u inat NME-ju koji im je dao osmicu… Osmicu. Zaista, NME, zaista.)

Dakle. Da raščistimo još jednom – zaista mislim da su Arkejdi najbitniji bend novije alternativne muzičke scene. I zaista sam znala i osećala da će ovaj album biti sjajan, ali – eto, ovde dolazi ono zbog čega ih toliko prokleto obožavam – opet su uspeli da me uhvate nespremnu. I to nisam sasvism sigurna kako – bila sam spremna na to da će album biti genijalan, bila sam spremna i na to da ih branim ako album bude loš, iako sam osećala da neće biti… Odnosno, mislila sam da sam bila spremna, a onda je došao i dan kada sam imala priliku da zapravo sa ogromnom tremom preslušam prokleti album da bih shvatila da ne samo što su snimili možda najkompletniji album u svojoj karijeri (a opet, paradoksalno – i najhaotičniji), nego su stvorili drugi univerzum. Možda je to ono što me je zapravo iznenadilo i uhvatilo nespremnu, nisam očekivala da će me album toliko usisati i dovesti u neko čak izmenjeno stanje svesti. Jer, zaboga, Reflektor ima toliko slojeva i izmešanih uticaja i – čekajte samo da premotamo film unazad za momenat – KAMPANJA ZA OVAJ ALBUM. HAJDE DA SE SETIMO TOGA. Nismo imali pojma šta se dešava sa Arkejdima, znali smo da je Režin trudna i da im se srušio krov u studiju… Dovoljno dramatično, zar ne? I onda odjednom – BAM – Džejms Marfi kao producent, tajnoviti grafiti, navodna promena imena benda, nastupi benda pod tajnim identitetom, GLAVE OD PAPIR MAŠEA, NOVI SPOT KOJI JE REŽIRAO ANTON KORBEJN I DEJVID BOUVI KOJI IM PEVA BEK VOKALE???????????? …a tad album još nije bio ni izašao. Elem, premotavamo film unapred sada – toliko slojeva i izmešanih uticaja ovog albuma vas jednostavno, kako sam već laički to rekla, usisa. Drži vam pažnju od prve do poslednje pesme i uhvatite sebe da čak i zadržavate dah dok sedite i nervozno iščekujete šta je sledeće što ćete čuti. Meni se to dešava čak i posle nebrojeno mnogo puta preslušavanja. A i, molim vas, hajde da pričamo o “sastojcima” ovog albuma – već sam spomenula Marfija kao producenta, što je genijalno samo po sebi. Njegovi LCD otisci prstiju su svuda po ne-toliko-uglačanoj površini ovog dela. Dalje. Haiti i disko muzika su bili ogromna inspiracija bendu za njihov novi zvuk. I na to još dodamo očigledno preispitivanje sopstvene uloge na svetskoj sceni rok muzike (početak pesme Normal Person i Vin koji pronicljivo govori Oh man… Do you like rock ‘n’ roll music? ‘Cause I don’t know if I do… savršeno ukazuju na to) i krajnje sarkastično komentarisanje komercijalne muzike… Arkejdi su zaista uzeli velik zalogaj, ali moj bože, kako su samo uspeli da ga izvedu do finiša. Bilo koji drugi bend da se pojavio sa idejom da radi album inspirisan Haitijem i diskom uz satiričan prikaz današnje mejnstrim muzike ne bi uspeo da napravi ovako maestralno delo, to vam garantujem.

Najomiljeniji deo svega mi je što su napravili kompletno kvalitetan album – ne postoji nijedna slabija ili lošija pesma kada se stavi u kontekst celokupne ideje, dakle – može da funkcioniše i rasparčan na delove, ali istovremeno odlično funkcioniše i kao celina. I još jedna stvar mi se užasno dopada – ovo ne zvuči kao stari Arkejdi nikako. Kada sa Reflektorom u mislima uzmete da preslušavate, recimo, Funeral, jasno se čuje da su promenili zvuk. Ali opet niko ne može da im zameri na tome i opet se čuje da to ipak jeste isti bend, samo poboljšana, mutirana, evoluirana verzija (kao Digimoni kad evoluiraju u one njihove superkul oblike… Ne, zaboravite, loše poređenje.). Opet nešto što samo Arkejdima može poći za rukom. 
You Already Know, recimo, zvuči kao da je izgubljeni materijal sa Suburbs-a, Normal Person Joan Of Arc imaju taj neki užasno čvrst, marširajući, rokenrol oklop, dok sa druge strane imamo Afterlife Supersymmetry koje su elektronske divote od šećerne vune u koje se bespovratno zaljubite. A, naravno, ne smem da zaboravim na jednu meni od omiljenih sa albuma – It’s Never Over (Oh Orpheus) koja zvuči kao obrada neke Prinsove pesme od strane supergrupe Arkejda i Saundsistema. Ludačka stvar. Plus, naravno, orgoman joj je plus što je tematika preuzeta iz mog omiljenog grčkog mita, što me dovodi do toga da sam se sad setila da sam zaboravila da ukažem na to KOLIKO JE PRELEP KAVER ALBUMA.
Naravno, tu je i mračna Porno čija genijalnost leži u toj nekoj blago perverznoj drskosti, a o Reflektoru neću ni da pričam. To je ono što ja volim da zovem pesmetina.

Elem, da ne bih krenula da pišem hvalospeve o svakoj pesmi pojedinačno – da zaključim – Arkejdi su Reflektorom uspeli da nadmaše sami sebe i u smislu kreativnosti i u smislu kvaliteta… I u smislu ludosti. Uspeli su takođe i da nas sve ostave u pozitivnom šoku i da satirično daju komentar na mejnstrim muziku, ali i na pojam modernih rok zvezda i da poigravajući se sa najrazličitijim harmonijama, zvukovima i uticajima stvore nešto sjajno. Bravo, Arkejdi moji dragi. Svi poeni ovog sveta za vas.

P.S. Ako niste zaljubljeni u ovaj lajv spot, nešto nije u redu sa vama.

About soundavenue

https://www.facebook.com/soundavenueblog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Facebook Page

Categories

%d bloggers like this: