Album of the month: Morrissey – World Peace Is None Of Your Business

9 / 10

Kao što sam u prethodnom postu o Dejmonu Albarnu rekla, kada se bendovi raspadnu i određeni članovi odluče da se upuste u solo projekte, uvek ću biti skeptična. Podržaću sve, ali biću skeptična. I stvarno u nekim slučajevima moj skepticizam bude donekle opravdan, međutim, Morisi nipošto nije u tom košu.

Naravno, dušu dajem za Smitse i za Morisi + Mar tandem, tu nema pogovora, ali njegov solo rad je jednako kvalitetan i uopšte nije nešto što treba zanemariti (kad smo već kod toga, i Marov The Messenger je odličan album). Međutim, pošto je Morisi Morisi i od njega nikad ne znamo šta da očekujemo, kada je objavio da izbacuje novi album, bila sam prilično zbunjena jer nisam znala da li da mu se radujem ili ne, pošto nisam bila sigurna da li će uraditi nešto sjajno ili će album biti potpuni promašaj (ovo je momenat kada vi počnete da shvatate da sam jedna užasno skeptična osoba, ali hej, bez osuđivanja). 

Ali oh bože koliko se moj skepticizam ispostavio neosnovanim. Ne znam odakle mi uopšte ideja da sumnjam u ovog čoveka. Možda od njegove izjave da je jedenje mesa isto zločin koliko i pedofilija ili onda kad je rekao… Okej, ne želim da ponirem u tu rupu bez dna, dakle, World Peace Is None Of Your Business.

Sam naslov albuma (i pesme koja ga otvara) je, složićete se, toliko jak i gorak da ne može da vam ne privuče pažnju. Plus, način na koji on ispevava te reči se skroz može upotrebiti u svakodnevnom životu, tipa, neko se jako trudi da ugodi svima i vi samo zapevate WOOOORLD PEeEeACE IS NONE OF YOUR BUSINeEeEeESSSSS. 
Šalu na stranu, stvarno snažan početak dobija još snažniji nastavak sa Neal Cassady Drops Dead (iako počinje tako mirno i lepršavo i ONDA ODJEDNOM TI SNAŽNI GITARSKI AKORDI) koja ima vrlo diskutabilne lirikse (Neal Cassady drops dead / And Allen Ginsberg’s tears shampoo his beard ili Everyone has babies / Babies full of rabies / Rabies full of scabies ILI Poor little fella has got rubella / Liver full of fungus / Junior full of gangrene
Mine is melanoma 
…mislim, stvarno, Morisi, ŠTA. Ostaje mi samo da mislim da mu je jedini kriterijum za pisanje toga bilo da se sve rimuje) i gotovo hip hop ritam refrena. Naravno, ceo taj funkcionalni haos ne bi postojao bez neizostavnih Morisijevih španskih gitara.

Kad smo već kod toga, uz Earth Is The Loneliest Planet možete gotovo igrati flamenko koliko zvuči španski – dok cinično pevušite And humans are not really very humane / And earth is the loneliest planet of all.

I to je ono što je moja omiljena stvar u vezi sa Morisijem – ume da peva o najmračnijim stvarima sa tolikom tečnošću i lakoćom i kroz pevljive melodije da prosto ne osetite njihovu težinu. Prosto sedite i slušate lepe harmonije i njegov odlično potkovan prateći bend i onda na momenat shvatite o čemu on zapravo peva i imate Oh… OH. momenat. U kontekstu ovog albuma, najbolji primer za to je Staircase At The University.

…she threw herself down and her head split three waaaaaaaaAAaAAAAAaAAaays…

Sve u svemu, dobro nam došao nazad, stari, cinični Moz. Nedostajao si nam. 
Ostaje nam samo da vidimo šta će njegova više kul polovina uraditi sa svojim novim solo albumom (mislim na Mara, naravno) i da li će ga možda nadmašiti. The stakes are high!

Recenziju omogućili http://universalmusic.rs/

 

About soundavenue

https://www.facebook.com/soundavenueblog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Facebook Page

Categories

%d bloggers like this: